(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 69-78, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 69-78, στὰ Σέρβικα)
7. Коринћанима I посланица апостола Павла
„Јер расудих да не знам међу вама
ништа сем Исуса Христа,
и то разапетог»(А Кор. 2,2)
* * *
Прво о граду и становницима којима се обраћа у овој посланици,у време Павлово су постојали велики и богати градови старе Грчке. Саграђени на уском појасу земље поред Истма на Пелопонезу, због свога положаја је постао центар трговине Истока и Запада.
Постојала је и значајна јеврејска заједница. Али због идолопоклонства и веома много новца,који се тамо скупљао из разних извора, Коринт је био морално посрнуо. Био је један од најблуднијих градова старе Грчке. Симбол нечистог живота је била огромна статуа Афродите. Као свештенице служиле су јој око хиљаде жена блудница, које су живеле у кућама око храма,а приходи од блуда су били једни од већих прихода храма. Одређени филозофи, посебно из Епикурове школе са материјалистичким теоријама о ужитцима и задовољствима су оправдавали сваку врсту телесне девијације.
У тај чувени град је стигао апостол Павле. Стигао је одмах пошто је посетио Атину. Његов предиван говор на Ареопагу није дао много плодова. Само је неколицина људи поверовала као Дионисије и Дамарис, који су били прво језгро цркве у Атини. Павле није био разочаран. Верујући да је Еванђеље истина, која упркос свим препрекама на крају ће се одржати, наставио је свој апостолски пут. Стигао је сам у Коринт, одлучан да се избори против јудаизма и идолопоклонства. Остао је тамо 18 месеци и проповедао је реч Божију како јудејцима тако и Грцима. Од оних мушкараца и жена који су поверовали, формирала се прва црква у Коринту. Када је отишао из Коринта и стигао у Ефес, тамо је добио непријатне вести о религиозном и моралном стању цркве. Зато је и написао Прву посланицу Коринћанима у којој говори о многим темама. Та посланица је као један златни рудник божанских истина. Хајде да погледамо опширније њен садржај:
1. Раздори, који су свакако мучили род Грчки, раздор због кога је жалио и стари песник Хомер на почетку Илијаде, због разних тема – углавном ништавних и оних које нису биле вредне помена – искочио је и у светом простору цркве а хришћани, који су требали бити уједињени у лицу Господа нашега Исуса Христа, који је глава тела Цркве, су се разделили у странке и странкице, и свака странка је имала свога вођу. Једни су се хвалили да имају за вођу Павла, други Аполона, трећи Петра, а неки Христа. Против те поделе је протествовао Павле наглашавајући и говорећи: „Зар се Христос раздели?» ( А. Корин.1,13).
2. Међутим њихово занимање за мудрост и знање их је нагонила да желе непрестано слушати нешто чудно и ново. Због тога су идолопоклоници Коринћани презирали Павлову проповед о крсту. Са друге стране Јудејци нису могли прихватити једног Бога који је постао човек и који се разапео. Проповед о крсту је била за Јудејце „саблазан», а Јелинима ( идолопоклоницима) „лудост» (Корин. 1,23). Павле је упркос супротстављању наставио да проповеда: „Исуса Христа, разапетога» (Корин. 2,2).
3. Наклоност старог света ка телесним задовољствима и ужитцима није оставила недодирљивим цркву у Коринту. Појавио се први случај озбиљног неморала. Један син је живео заједно са својом мајком. И пошто тај случај није изазвао опште неодобравање хришћана, као што би неко очекивао, Павле подиже глас противљења и као апостол Божији захтева да избаце онога ко меша крв напоље из светог тора Цркве, све док не покаже делима своје кајање. Послушајмо глас апостола Павла, који долази и до нас, веома савремен, јер и данас постоји много преступних и скандалозних веза између мушкараца и жена:
„Свуда се чује да је блуд међу вама, и то такав блуд какав се ни међу незнабошцима не помиње. Да неко има жену оца свога. И ви сте надувени, уместо да плачете, да би се избацио између вас онај који је учинио то дело (Корин.5, 1-2).
Значи, не само да се не буните и да не плачете због јавног скандала, већ се хвалите и гордите.
Од претходног скандала мешања крви прве цркве у Коринту, Павле узима повод да одреди правилно учење Еванђеља о браку и чедности. Благословен брак, али и девичанство. Истинско девичанство је узвишеније од брака, уколико је праћено са потпуном посветом Христу, лепом Младожењи Цркве ( види. Корин.7).
4. Пошто су одређени хришћани често јели за идолопоклоничким столовима меса која су била приношена као жртве на олтаре идола, Павле се бунио и забрањивао било какву врсту учешћа на тим идолопоклоничким службама, говорећи:„Бежите од идолопоклонства» (Корин. 10,14). Ако постоји једна жртва која треба да нас дубоко дирне, то је жртва коју приноси Христос на крсту, једина истинита жртва. Она је једина жртва за живот и спасење света приноси се непрестано на жртвеницима Православља, а хришћани који учествују у светој трпези причешћују се телом и крвљу Христовом. Заиста, небески сто је тајна вечера! ( Корин. 11,23).
5. Још један разлог неслоге су на жалост између хришћана били и разни дарови духа Светога, којих је било веома много у оно доба. Павле узима повод у тој неслози, узвисује се и, поучава да изнад свих дарова јесте љубав. Та искрена и часна љубав, која као пример има разапету љубав, саставља апостол Павле предивну химну о љубави. Молим вас прочитајте ту химну у поглављу 13. Та „љубав никада не престаје» (Корин. 13,8).
6. Због материјалистичких учења која су проповедали епикуријевци, да се живот не наставља после гроба, многи су престали веровати у истину васкрсења мртвих. Због тога је апостол Павле наставио о овој теми у поглављу 15. Неверниче, каже, који не прихваташ васкрсење мртвих желиш доказ? Погледај једно семе неке биљке. Сеје се у земљу, закопава се, трули и после – о чуда! – ниче једна дивна стабљика кукуруза, која ти виче: Христос васкрсе!
7. На крају са теорије Павле стиже до деловања. Сећате се да у Јудеји постоје они који су поверовали у Христа и за веру су претрпели прогон од других Једејаца, од оних који нису поверовали, тако су се верници налазили у тешкој економској ситуацији, недостајао им је хлеб. Павле о њима говори, наређује свим црквама да буде сакупљање новца, и све што саберу да пошаљу својој браћи у Јудеју. Предложио је суму коју скупе у Коринту да понесе лично, уколико то сматрају погодним (Корин. 16).
Драги моји! Рекао бих нешто о првој теми у овој посланици, хтео бих да обратите пажњу колико је лош наш раздор, који се на жалост примећује у последње време у цркви Грчке. На жалост не постоји јединство оно које би требало да постоји и оно за које непрестано се моли Црква на Б. литургијама говорећи:» За јединство вере….». Погрешна убеђења, егоизам и славољубље муче православни свет. Дубљи разлог те неслоге је неколицина нових теолога и свештенопроповедника, мирјани или свештеници, горди, надувани као балон. Уместо да су понизни ђакони Цркве, водичи душа ка небеском младожењи Христу, у стварности они укидају прелепог Младожењу Цркве да би постали – свесно или несвесно – исти младожења Цркве. Али Младожења Цркве остаје један једини, разапети Избавитељ света, његова крв је пример љубави и његовог светог живота и владања. Кога, децо Грка, славите и хвалите у све векове векова.
