Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 249-260, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.249-260, στὰ Σέρβικα
Љубљени, молим се да у свему добро напредујеш, и здрав да будеш, као што ти добро напредује душа»
(Г Јован. 1,2)
Садржај ове посланице јесте следећи:
1. На почетку посланице еванђелист Јован, као што смо видели и у претходним посланицама, због чина и дубоке старости, назива себе старешином. Назива тако себе, са обазривошћу и подсећа, да Гај и ко други треба да га послушају као деца брижнога оца (Г Јов. 1,1).
2. У првом стиху Јован, издражава осећање дубоке љубави, каже да воли Гаја „у истини». Допунићемо оно о чему смо причали у прошлој проповеди о љубави у истини, кажемо да, ако постоји једна реч која се помиње свакодневно у разговорима људи, то је љубав. Међутим та љубав, као што нам доказују свакодневни тужни догађаји, је лажна. Лице јагњета, али срца дивље звери, која је спремна да растрга и тобож вољено биће. Младић и девојка који су повезани са јаком љубављу и чини се да се воле, не прође много времена и због некога небитнога разлога та љубав се претвара у мржњу и чине се страшни злочини. Али и љубав двоје браће се често промени а рођени су од истих родитеља и чини се да се воле, изненада због метеријалних користи долази до несугласица и сукоба , стижу до судова, воде тешке битке и на крају убијају један другог, чувени братоубица Каин. А свет који види изненађен где је та лажна љубав стигла, каже „ Мрзе се као браћа»( Г Јов. 1 стих).
3. У другом стиху еванђелист Јован жели да, драги Гај „напредује» и „здрав буде». Међутим шта значи да напредује?
То је лепа реч старогрчког језика. Са њом се издражава једна топла молитва, и говори се драгим особама које треба да путују далеко. Рођаци и пријатељи им желе добар пут, сретан пут, анђел Господњи нек је са њима. А пут, пут, који је између осталих изабрао и следио Гај, јесте пут који је уцртао и отворио Господ наш Исус Христос са својим божанским поукама и са својом часном крвљу. Да, Христос, као што је исти рекао „Пут и истина и живот» (Јован. 14,6). Зато су се први верници, пре него што себе назову хришћанима, називали себе „путеви» (Дела. 9,2). Уколико неко хода тим путем, унаточ свим препрекама које ће сусрести, биће у опасности да буде обмањен, довољно је да се не разочара у потешкоћама, али са неклонулом вером у Христа да настави путем врлине, чак иако тај пут постане пут Голготе! Крај пута ће бити славно васкрсење (Г Јов. 2 стих).
4. У трећем стиху еванђелист Јован издражава радост коју осећа његова душа, јер од информација које је добио је сазнао да драги Гај хода путем Господњим „у истини». Немам веће радости, каже еванђелист Јован, од радости коју осећам када чујем да моја духовна деца, коју сам родио кроз моје поучавање еванђеља, ходају путем истине. То је, заиста, узвишена радост, то је она радост, коју осећају они који раде са еванђељем. А да наведемо и један други пример, проповедник еванђеља у причи о семену (Лука. 8, 14-15) је сличан са земљорадником. Као што земљорадник који види да семе које је посејао на земљу се није потпуно изгубило, али се један део засејао, трули и рађа, тако и проповедник еванђеља, нек сеје семе истине непрестано на ораници Цркве и нек буде сигуран да ће један део речи родити, и тада ће радост његова бити велика (Г Јов. 3 стих)
5. Еванђелист Јован хвали Гајеву љубав као љубав у истини, не ограничава се само на речи, издражава се делима. Једно од тих дела јесте и гостопримство. Његова кућа је дан и ноћ била отворена за сву браћу хришћане, који су долазили са разних страна и проналазили у његовој кући преноћиште, храну и пре свега љубав велику и искрену.
Одмаралиште је била Гајева кућа! Такве куће су постојале и у Грчкој у првом веку, када су верници посебно радници еванђеља били омрзнути и прогањани немилосрдно од непријатеља вере. Та црквена одмаралишта су била као једна оаза у Сахари мржње у свету. Верници а пре свега радници еванђеља, који су обилазили, долазећи у та места су проналазили свежину љубави. Да ли то гостопримство из старих времена постоји данас? На жалост! Није редак феномен где хришћани, такозвани хришћани нашега века, затварају своја врата данашњим радницима еванђеља који долазе да проповедају реч Божију. У једном селу – нећемо му име поменути – један ревносни свештеник који је тамо постављен да служи Цркви, сусрео је затворена врата и хладна срца, и био је присиљен да он и његова вишечлана породица се сместе у једној разрушеној штали…
Ти негостољубиви људи не треба да забораве, да гостопримство према нашој напаћеној браћи, као сада када имамо избеглице из Северног Ипира и из Русије и из осталих места, то је израз једне искрене љубави, коју ће Христос наградити са царством небеским у страшни дан суда. Тада, окренут ка верницима који су показали љубав, рећи ће: „ Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладнех, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме. (Матеј 25, 34-35). Чујете ли ово? Свако добро, које учините странцима и напуштенима, је као да учинимо за Христа, који на овоме свету није имао „где главу склонити» (Матеј. 8,20) и приклонио је горе на крсту (Јован. 19,30). Сигурно међу тим наследницима царства небескога ће бити и Гај, којем Јован и упућује ову посланицу (види. стих. 5-8).
6. Супротан карактеру гостопримства Гајевог био је један савремени, епископ, који се звао Диотреф. Он је имао сурово и злобно срце. Не само да није примао странце, али и домаће је истеривао из Цркве. Наравно, Диотреф као и сваки други епископ има право да казни, да изопшти ван Цркве оне који не ходају у истини, или ходају непажљиво и са речима и делима саблажњавају вернике. Саблазнитељи треба да се критикују и изопштавају из Цркве, све док не покажу своје јасно и искрено покајање. Диотреф је изопштавао не само саблазнитеље али и часне раднике еванђеља, које је ко препоручивао? Апостол Јован их је препоручивао, они су били валидни и законити пастири Цркве! Док су други, које је третирао саблажњиво Диотреф, они су стварали своје редове и делили Цркву (види. стих. 9-10).
* * *
Драги моји! Хришћански живот се представља у овој посланици као један пут, који је уцртао и отворио, као што рекосмо, Господ наш Исус Христос са својим учењем и његовом часном крвљу. На жалост тим путем многи не ходају у истини, већ стварају разноразне скандале. Ти људи су слични са онима који на један јавни пут бацају ноћу камење или постављају мине, а аутомобили када нагазе на њих се распршују у ваздух са мртвима и повређенима. Такав велики саблазнитељ је био и Диотреф, док Гај и један други Димитрије ( види. стих. 12) су ходали у истини и са чистим учењем и животом неумрљаним, били су добри пастири.
О верници двадесетога века! Припазите да добро процените верне раднике еванђеља, опонашатеље Гаја и Димитрија, а удаљите се далеко од новијих Диотрефа, прогонитеља истине. Затворићемо ову кратку проповед са јасном препоруком коју упућује свакоме од нас Јован на крају ове његове мале али веома важне посланице: „Љубљени, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини од Бога је, а који зло чини није видео Бога. О Димитрију су посведочили сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито (Г Јован. 1, 11-12).
