Τρίτη 29 Σεπτεμβρίου 2026

БОРБА ЗА ВЕРУ

Ενα βλεμμα στο πανοραμμα της Αγίας Γραφης

(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 261-271, српски језик, ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», βιβλίο Γ´, σελ.261-271, στὰ Σέρβικα

 Саборна посланица апостола Јуде

ΑΓΩΝ ΥΠΕΡ ΤΗΣ ΠΙΣΤΕΩΣ – БОРБА ЗА ВЕРУ

«…молећи да се борите за веру једанпут предану светима»
(Јуда 1,3)

Двадесет шеста књига Новога завета, драги моји, јесте Саборна посланица апостола Јуде. Писац ове саборне посланице је Јуда. Али ко је тај Јуда? У Новоме завету постоје три лица која носе име Јуда. Први је Јуда Искариотски, један од дванаест апостола, онај који је за 30 сребреника издао Христа, а затим, рекао „Сагреших што издадох крв невину» (Матеј 27,4). Други је један други апостол од дванаесторице који се звао Јуда Јаковљев (Лука. 6,16) Левеј или Тадеј (Мат. 10,3 и Марк. 3,18). А трећи Јуда, јесте тај који се назива брат Господњи. Назива се тако, јер по старом предању, тај и брат Јаковов су били деца праведнога Јосифа, од друге жене, пре него што је заручио Пресвету Богородицу, која по вери Православне Цркве и пре рођења и после рођења Христа је увек била Дјева, зато се и назива Приснодјева.

Овај Јуда после смрти свога брата Јакова брата Господњега, писца истоимене саборне посланице о којој смо говорили, постао је и он епископ Јерусалима, и по старом предању је писац ове посланице која носи његово име. За брата Господњег Јуду стари црквени писац, Евсевије, пише следеће: Када је цар Дометијан прогласио прогон против хришћана, по наредби су тражена такозвана браћа Христова да буду убијени, јер је видео у тим лицима настављаче Христовог царства тако да су били опасни за Римску царевину. Тада је био ухваћен Јуда, као и други  који су се сматрали Христовим рођацима по телу и  одведени су  пред суд. Међутим они, обучени сиромашно, као земљорадници и неписмени, сматрани су небитним, неопасним, достојни презира и тако су пуштени на слободу.

Ова посланица је саборна, има уопштен карактер и обраћа се свим хришћанима, да ли они потицали од Јудејаца или од идолопоклоника. Садржај ове посланице јесте следећи:

* * *

  1. На почетку посланице Јуда, као и брат Господњи Јаков, назива себе слугом Исуса Христа (Јуда стих 1). Тај назив, као што смо већ писали у краткој проповеди посланице Јаковове, јесте неупоредиво узвишенији од свих чинова којим су названи славни мушкарци светске историје. Да и ми, драги моји, да будемо слуге Исуса Христа, слушајући у свему што говори Христос и извршавајући са сваком вољом све његове свете заповести, да буде удостојен свако од нас, у страшни дан суда, да чује ону радосну реч: „ Слуго добри и верни! … уђи у радост Господара свога» (Матеј. 25,21).
  2. Јуда упућује свим верницима препоруку: „ Молећи да се борите за веру, једанпут предану светима» (Јуда 1,3). Шта значи борите се за веру? Значи да верници са свим нашим телесним и духовним снагама смо дужни да се боримо за веру, спремни за сваку жртву због вере. Наша вера се не мења од века до века, али остаје иста, као што је предана од почетка, као вечно духовно сунце, које осветљава, загрејава и оживљава човека.
  3. Неопходно је да се ми сви верници боримо за веру, јер, као што каже свети брат Господњи Јуда, „увукоше се» у Цркву људи, који уче различита учења од вере која нам је предата на почетку. Ти људи су лажни учитељи и нису ушли у Цркву правилно, кроз врата, као што је рекао Христос, већ су „улазили на другом месту» (Матеј. 10,1) са другог места су ушли као крадљивци у тор Христов (види. стих 4).
  4. Ти лажни учитељи, поучавајући о необузданој слободи и изврћући истинито значење слободе у Христу, која има слободу духовну, слободу од страсти, проповедају разврат. Говоре да човек може да користи своје тело како жели, по својим телесним жељама. То је била у старој Цркви страшна јерес, од њиховог вође, који се звао Никола, прозвани су николаите. То њихово страшно учење, које је говорило о слободи задовољавања свих жеља телесник, у наше доба је преузело маха и може се окарактерисати као све сексуализам. Присталице свесексуализма за свога вођу  имају једног Јевреја који се зове Фронд (Јуда, стих 4).
  5. Људи ти, који уче и чине непристојне ствари, неће остати некажњени од Бога. Наводи Јуда три примера кажњавања. Прво је кажњавање Јудејског народа. Бог, после страшног вековног ропства у Египту под вођством Мојсија ослободио је Израиљски народ. Међутим Израиљци  после њиховог изласка из Египта, због свога  неверја и идолопоклонства , нису били удостојени да виде обећану земљу, били су кажњени да умру и оставе своја тела у пустињи. Други пример кажњавања наводи Јуда за анђеле оне, који нису остали на предивном месту  које је за њих одредио Бог, али су због гордости, побунили се против Бога, срушени су са свога предивног места и бачени у мрак. Као трећи пример кажњавања наводи Јуда градове Содому и Гомору, као и њихове суседне градове чији су  становници одступили чинећи грехове супротне природи, и због тога је пао на њих гњев Божији. Ти градови су били сагорени са ватром и сумпором а на месту њихових оргија се створило Мртво море, у којем због горчине његове  воде не могу живети рибе, а птице које лете над њим падају мртве. Страшан пример кажњавања развратних људи. (Јуда. 1,  5-7).
  6. Језик тих људи је необуздан. Псују све и свакога. Псују и Бога! Супротно њиховој дрскости и ароганцији наводи Јуда, да када је умро Мојсије да се појавио нечастиви присвајајући његову душу са оптужбама да је и он згрешио, тада му архангел Михаил није одговорио са хулном речи, али га је упутио на Божији суд. Јер и сатана, унаточ свакој нечистоћи коју је поднео, да од светлог анђела постане мрачан, не престаје да буде створење Божије, и само Бог једини има власт да га казни (Јуда. 1, 8-11).
  7. Јуда назива лажне учитеље николаизма са страшним именима. Каже да су „ругло» (Јуда 1, 12), дакле назива их сподобама које загађују свете скупове, на којима су хришћани јели за истим столом. Николаите су људи који не признају никакву власт, већ они сами себе воде. Слични су са облацима, за које неко помисли да ће из часа у час бацити тоне кише да натопе суву земљу, али ти облаци немају ни кап воде, они су „облаци безводни» (Јуда 1, 12), вођени разним струјама ветра. Они су дрвеће које нема ни једног плода, „дрвета бесплодна»( Јуда 1, 12), сува, пресува. Они су „бесни таласи морски» (Јуда 1, 13), који као пена избацују своја срамна дела. Они су још „гунђала и роптачи» (Јуда 1, 16), који никада нису задовољни,колико добара и да имају. Дакле, то су људи, који чине велику штету Цркви, и верници  треба да се чувају од њих (Јуда 1, 12- 16).
  8. О верна децо Цркве! Немојте се чудити због појаве таквих лажних учитеља. То је проречено одавно. Претходно нас је о томе обавестио Дух свети, да у последња времена ће се увући „ругачи» (Јуда 1, 18), људи који ће се ругати и најсветијим стварима (Јуда 1, 17-18).
  9. Ти лажни учитељи се појављују са разним лицима, зато је потребна велика пажња. О верници, каже, немојте их сусретати без страха, са неким тобож идејама да нећете бити оштећени од контакта са њима. Много је битан овај савет! Колико има непажљивих хришћана, мушкараца и жена, који су од сусрета са јеретицима били заведени и преварени њиховом злоћом и преваром и постали су горки бродолом вере и морала (Јуда 1, 22-23).

    *.  *.  *

Драги моји! Изненађује нас окрутан и сиров и бруталан језик, којим говори брат Господњи Јуда о јеретицима. Видите да брат Господњи Јуда не сличи са многим данашњим православцима, који, подцењујући своје духовне снаге, сусрећу се без страха са разним јеретицима, започињу са њима разне дијалоге и понашају се према њима веома љубазно. Апостол ни мало не сличи са њима савременим типовима новоправославних присталица екуменизма. Он не назива горко слатким, отров сирупом и слаткишем. Не зна да лаже. Јуда правослови реч истине. Проповеда непроцењиву истину еванђеља.

Православље у последњим временима, у временима антихриста, је нападнуто као никада пре од мноштва јереси. Због тога је потребна не само пажња али и окрутна борба и упорност. Тајним ушима наше душе нек се увек чује јасна порука апостола Јуде: „Молећи да се борите за веру, једанпут предану светима»  (Јуда 1, 3).

 БОРБА ЗА ВЕРУ (Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо» српски језик)