(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 227-237, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.227-237, στὰ Σέρβικα
А Саборна посланица апостола Јована
„И ово је победа која победи свет – вера наша
(А Јов.5,4)
Драги моји, двадесет и трећа књига Новога завета јесте Прва Саборна посланица апостола Јована, чији је писац по старим предањима и сведочанствима еванђелист Јован Богослов. О животу и деловању Јовановом смо рекли у четрвртој проповеди ове едиције, када смо говорили о Еванђељу по Јовану.
Ова посланица, иако на почетку не наводи име некога примаоца, утолико, можемо закључити из њеног садржаја, да се обраћа као посланицa ка свим црквама Мале Азије, са центром у Ефесу где је пропутовао и проповедао апостол и еванђелист Јован Богослов.
Садржај те посланице садржава следеће:
* * *
1. На почетку посланице апостол Јован, као и на почетку његовог еванђеља, пун одушевљења, према лицу Господа нашега Исуса Христа. Не проповедамо, говори, нешто измишљено, наша вера није неки мит, као што су митови идолопоклонички, али за оно што проповедамо били смо очевидци, слушаоци и сведоци, оно што проповедамо јесте једна жива стварност. Чули смо га нашим ушима, видели смо га са нашим очима, опипали смо га са нашим рукама. То и вама, о хришћани, проповедамо, да постанете и ви са вером учесници и заједничари у тој великој тајни. „ И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна» (А Јов. 1,4).
2. Позивамо вас да верујете шта је проповедао Христос за Бога Оца. Бог је СВЕТЛО. Светло је најподобнија слика из видљивог природног света, која нам може представити невидљиву и неописиву природу Бога. Као што сунце је светло на земљи, које шири своје здраке, загрејава и оживљава све што постоји на земљи, тако и Бог шири своје небеско светло. Док у природном сунцу, као што говоре астрономи, постоје и мрачни делови, који се називају мрље, код надприродног сунца, Бога, не постоји ни једна мрља, ни једна сенка. Бог је сав светлост. А светла бића постају они које осветљава Бог. У супротном, мрак влада, када људи не верују у СВЕТЛО, или када верују теоријски, док живе антихришћанским животом и ваљају се у мраку греха, иако су студирали све земаљске науке, све филозофије света. Као што је приметио савремени песник, човек, унаточ свим светлима, „ види слепца, слеп је као и раније» (А Јов. 1,5-6).
3. Светлост небеску одашиље крст Господњи. Душа која верује у Христа, да се разапео и васкрсао из мртвих, та душа, колико и да је грешна, колико и да је намучена у мраку греха, осветљава се и чисти се крвљу Христовом, који је јединородни Син Очев. Свима нама без изузетка људима је потребно једно такво чишћења и просветљење. Јер, ако кажемо да немамо грехова, налазимо се у заблуди и истина није са нама. Први корак ка спасењу јесте исповест наше грешности (А Јов. 1,7-10).
4. Та вера у Христа као Спаситеља и Избавитеља света треба да се испољава са делима љубави ка ближњем. Иначе, онај који живи у светлости хришћанске истине, а мрзи свога брата, он не живи у светлости већ у мраку, и не зна где се налази. Јер мржња заслепљује очи његове душе и не дозвољава му да види (А Јов. 2,1-11).
5. Једно светло које шири духовно сунце, Христос, треба да доживљавате непрестано. Сви, без изузетка, мали и велики, млади и стари, не само због телесног здравља , али и због духовног здравља пре свега. Сви верници треба да су светло Христово у свету. Припазите! Јер свет – свет су људи који живе далеко од Христа – има тај свет своје чари, које привлаче људе. Тродупла је опасност. Прва опасност долази од тела, које је трула природа човекова. Друга опасност долази од жеље очију, где желе све да виде и да уживају незајежљиво у свему што је грешно. Трећа опасност долази од бахатости, која чини неко да презире друге и да се поноси за све материјално и духовно добро које је примио од Бога (А Јов. 2,12-17).
6. Припазите, о верници, како сте били просветљени од светла Христовог, јер се налазите у веома тешком периоду. Много ћете бити искушавани, јер долази антихрист. Пре него што дође антихрист, који ће бити једна тајанствена личност који ће у себи сакупити огромну сатанску силу, предходиће други који ће са својом преваром и саблажњавајућим животом бити претече антихриста. Препознаћете антихриста и његове људе по одрицању од Христа, који је дошао „у телу» (А Јов. 4,2-3) у свет, да спасе свет. Онај који се одрекне Сина, свакако да ће се одрећи и Оца. Нек се прибележи да се то догађа у наше дане пре свега са Јеховиним сведоцима, који говоре да верују у Јехову, а одричу се Христовог божанства. Одричу се тројичности Божанске, о којој се проповеда у овој посланици (А Јов. 2,18-29).
7. Деле се људи на људе Христове и људе антихристове. Човек, који верује у Христа и који је уз помоћ Божију поново рођен, тај човек, каже еванђелист Јован, не греши. Храбра и чудна реч! Тај човек живи у једној атмосфери светости, односне светости у поређењу са потпуном светошћу Бога. Као што је рекао неки изучавалац, поново рођени хришћанин је сличан са орлом у лету, који је из непажње упао у блато, али се одмах затим узнео према горе и носи на својим крилима блато. Утолико орао није престао да лети високо. Да би постала разумљива ова реч треба да судимо између грехова који се догађају из случајности али човек се одмах покаје ,као орао, уздиже се према горе, и на грехове оне који бивају са потпуном сагласношћу воље човекове. Постоји разлика између ненамернога греха, због којега се човек одмах каје,и вољнога, због којега не осећа никакво покајање (А Јов. 3,1-12).
8. Немојте се чудити, браћо моја, говори Јован, јер иако чините добро утолико свет вас мрзи. Уз напредак, наравно, зла у свету верници, они који буду остали верни до краја, биће као једна оаза у пустињи, један међу хиљадама и милионима људи, један мирисни цвет у непрегледној пустињи Сахаре. Они ће бити светитељи не само по речима али и по делима (А Јов. 3,13 -24).
9. Ви, драги моји, који верујете у Христа, припазите да живите у врлинама, пре свега у главној врлини љубави, љубав према Богу и љубав према ближњем. Немојте никада заборавити да, док смо грешни и достојни одрицања и казне, Господ по својој бесконачној милости први нас је заволео. Као што нас је он заволео, тако и ми, опонашатељи бесконачне љубави Божије, треба да волимо ближњега, не само са речима, али и са делима . Ове две љубави, према Богу и према човеку, су нераздвојне. Онај који каже да воли Бога, али мрзи свога ближњега, јесте лажов. Јер ако свога брата, којега види свакодневно, не воли, како Бога, којега не види, да воли? (А Јов. 4, 7-21).
10. Зато што је верника у поређењу са неверницима мало и биће их све мање, омрзли су и осуђени од мрачних људи немилостиво, еванђелист Јован их уверава да победа не припада неверним. Не! Победа припада вернима. „и ово је победа која победи свет – вера наша (А Јов. 5,4).
Еванђелист Јован затвара своју посланицу са једном јасном препоруком: „ Дечице, сачувајте себе од идола» (А Јов. 5,21).
* * *
Драги моји! Као надлежни епископ, одговоран за душе, унаточ свој мојој грешности, усуђујем се да упутим ка свој верној деци Цркве, мушкарцима и женама, ову задњу препоруку еванђелиста Јована: „ Дечице, сачувајте себе од идола» (А Јов. 5,21). Децо моја, чувајте се од идола, старијих, старих наших предака, али и од новијих, савремене лажне културе. Јер, заједно са свим злима која су се догодила на нашем простору, у последње време је примећена тежња у Грчкој да се поново вратимо у старо идолопоклонство. Многа су новија дешавања са тим тежњама. О томе сам скоро писао у листићу „ Варница» под бројем 473 са насловом: „ Ка старом идолопоклонству». Ако то пожелите прочитати потражите у канцеларијама митрополије. Верници уз помоћ разапетог Избавитеља света, ће се борити и уништити старије и новије идоле. А богонадахнута реч еванђелисте Јована ће се још једном поновити: „и ово је победа која победи свет – вера наша (А Јов. 5,4). Амин.
