(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 145-155 српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.145-155, στὰ Σέρβικα
15. Тимотеју посланица А апостола Павла
„О Тимотеје, сачувај поверени
ти залог, клонећи се поганих
и празних разговора и спорова
лажно названога знања, којему
се неки приволеше и отпаднуше
од вере. Благодат с тобом.Амин»
(А Тим.6, 20-21)
Ко је био Тимотеј?
Тимотеј је рођен у Листри у Малој Азији. Потиче из мешовитог брака. Треба да подсетимо да су мешовите бракове избегавали фанатични Јудејци, који су желели да деца буду и по оцу и по мајци Јудејци, да се тако настави чистота јудејскога племена. Отац Тимотејев је био идолопоклоник, вероватно грчког порекла. А његова мајка Евникија, као и његова бака Лонда, су биле Јудејке, верне жене, које су неговале са страхом Божијим Тимотеја. Када је апостол Павле први пут посетио Листру, те жене су са радошћу слушале његову проповед, поверовале су и крстиле се обе, као и мали Тимотеј. Када је апостол други пут стигао у Листру, Тимотеј је већ порастао. Налазио се у младој доби. Павле је ценио вољу и невиност тог младића, и узео га је са собом. Од тада је Тимотеј постао најдражи и најкориснији сарадник апостола Павла, учествовао је у свим његовим прогонима и недаћама. Павле га назива „једнодушним(сродном душом)» (Филип. 2,20), човеком дакле који је мислио, осећао и желео што је мислио, осећао и желео апостол Павле. На крају га је рукоположио као епископа и поставио га је у великом граду М. Азије, у чувеном Ефесу, у којем је толико дуго радио и трудио се апостол Павле.
Из Рима , дакле, престонице Римске царевине, после његовог затвореништва из оних затвора, Павле је писао А посланицу Тимотеју. Њен садржај јесте следећи:
* *. *
1. Започињући ову посланицу апостол Павле упућује срдачан поздрав Тимотеју, којега назива, „љубљеним дететом у вери», у супротности са другима, који су га за мало времена пратили, али су га у време прогона напустили „ јер ме Димас остави, заволевши садашњи век, и отиде у Солун»(Б Тимот. 4,10). Блажени су они духовни оци који имају верну духовну децу, који их неће напустити у дане недаћа и разних искушења. Свом верном детету Тимотеју апостол Павле жели, благодат, милост и мир „од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашега» да је увек са њим (Б Тимот.1,2).
2. Павле препоручује да Тимотеј припази на учења лажних пророка, који са разним митовима и глупим и бескрајним причама и разговорима мењају исправно учење еванђеља и као дивљи вукови настоје да уграбе овце из Христовог тора (Б Тимо. 1,3-7).
3. Морални закон, какав је предат на врху планине Синај Мојсију и усавршио се са учењем из еванђеља, унаточ свим погрешним учењима лажних апостола, сачињава онај критеријум, основу по којој ће бити суђени и осуђени сви преступници закона, безаконици, непослушници, неверници, грешници, нелојални, нечисти, оцеубице, матероубице, крвници, блудници, мужеложници, људокрадице, лажљивци, кривоклетници и ако је што друго противно здравој науци (А Тим. 1,8-11).
4. Опомињући прекршиоце моралнога закона Павле се присећа да је и он у прошлости био прекршитељ моралног закона, „хулник, гонитељ и пркосник» (А Тим. 1,13), али благодат Божија, која је огромни океан, није га напустила, на чудноват начин га је позвала у веру, а Павле, пун захвалности за милост Божију, на сва звона проглашава: „да је Христос Исус дошао у свет грешнике да спасе, од којих сам први ја» (А Тим. 1,15 и 1,12-17).
5. Док је апостол Павле пун љубави за грешнике који се кају, не оклева да испише из матичне књиге верника Цркве оне који се противе еванђељској истини и, унаточ свим предлозима и опоменама, настоје да буду у превари, и доживљавају горке бродоломе. Такви су били Именеј и Александар, које по именце наводи. Овај Павлов пример треба да прате сви пастири Цркве, опомињући и исписујући из матичних књига Цркве оне који остају у својој превари. Трули удови треба да се одсеку, да се не прошири гангрена на цело тело (А Тим. 1,18-20).
6. Павле препоручује да се верници моле непрестано. Да се моле и за оне што су високо на положајима у друштву, да се моле да их просветли Бог, „ да тих и миран живот проживимо у свакој побожности и честитости» (А Тим. 2,2). Нек се забележи и то, у време када је ова посланица писана, трон царевине Римске је заузимао Нерон, који је на крају и одсекао главу апостолу Павлу! (А Тим.2,1-7).
7. Апостол Павле поручује, жене које верују у Христа да се облаче са честитим оделом, које да покрива цело тело. То значи, „ жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисерима, ни хаљинама скупоценим» (А Тим. 2,9) Нек буду верне супруге, да рађају и одгајају децу са пажњом. Наглашава да ће се жене спасити рађањем деце (А Тим. 2,8-15).
8. Цело треће поглавље Павле посвећује епископима. Епископима се у време апостола називао не само протонамесник, али и свештеник. Они треба много да припазе, да је њихов цео живот до ситних детаља један светао пример врлине за вернике, не дајући повод за никакво саблажњавање. Што се тиче свештеника који су у браку, они треба да пазе посебно на своју породицу, да презвитере и њихова деца буду пример врлине. Свештеник који је у браку и не обраћа пажњу на понашање своје супруге, својих синова и кћери… а чланови породице постају разлог велике саблазни за вернике, тај свештеник се ускраћује своје моралне власти, као и права да буде учитељ и намесник хришћанског удружења.
9. У четвртом поглављу Павле пророкује: «А Дух изричито говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући духове преваре и науке демонске» (А Тим. 4,1). То је једно пророчанство које се испуњава у нашим данима, јер у Америци и у свим местима у Европи је почело демонообожавање, и страшне оргије бивају на демонообожаватељским скуповима. Обожавање демона! На крају и у Грчкој имамо жртве. Боже мој, у којим временима живимо!
10. Павле наглашава да односи мушкараца и жена треба да буду чисти. Мушкарци треба да гледају старије жене по годинама као мајке, а млађе као сестре, „ у свакој чистоти» (А Тим. 5,2). Такође Павле износи обавезе које имају родитељи према својој деци и деца према својим родитељима. Говори још и за несрећу оних који имају робове говорећи да треба да су браћа. Тако са овом Павловом проповеди, у суштини се укинуло робство, та страшна мастига идолопоклоничког друштва. Строго је причао и против среброљубља, које је једно од најстрашнијих страсти људске душе, „корен свих зала» (А Тим.6,10).
Ове посланице апостола Павла, као пастирске, обраћају се свим свештеницима Православне Цркве свих векова, сагласно томе сваком епископу, свештенику и ђакону савремене Цркве, који никада не треба да забораве своје свете обавезе, као што описује апостол Павле, и на које непрестано подсећа наша Црква у страшни час рукоположења. Тада рукоположени свештеник, узимајући у своје руке од већ рукоположеног архијереја Часне дарове, чује препоруку Павла ка Тимотеју, са којом се и запечаћује ова посланица (А Тим. 6,20 ) понавља се сада и њему: „Сачувај поверен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно званога знања, којему се неки приволеше и отпадоше ид вере».
О страшних ли речи, које се на жалост веома брзо заборављају од нас свештеника, који смо због тога достојни велике казне. Господе, помилуј све слуге твоје и мене последњег од свих! Кажите сви ви, драги моји: „Христе, помози епископу Августину».
