(Из књиге Митрополита Флорине
Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 98-106, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 98-106, στὰ Σέρβικα)
10.Ефесцима посланица апостола Павла
„Да се кроз Цркву сада
обзнани началствима и
властима на небесима
многострука мудрост Божија
(Ефес. 3,10)
Драги моји, Ефес је био град један од највећих и најважнијих градова Мале Азије. У старо доба је био велики центар магије, астрологије и идолопоклонства. Богиња коју су ту углавном обожавали је била Артемида. Тамо се налазила њена огромна статуа. Око ње је био саграђен велики храм, чија ширина је била 220 стопа (свака нога, стари метар, је била 30 центиметара данашњег метра) ширине 425 ногу, ослањала се на 127 стубова висине 60 ногу.
Његови спратови су били покривени са
великим белим мермерним плочама. Говори се да за подизање овога храма
уместо креча се користило злато, да се повежу један са другим велики
мермерни делови. Када су била славља, отприлике један милион поклоника
је пристизало из свих крајева света. Колико је само златара у Ефесу
радило са златом, прекривали су и мале кипиће Артемиде као амајлије за
заштиту.
У тај чувени град стигао је и проповедао еванђеље Христово и апостол
Павле. Остао је тамо три целе године радећи дан и ноћ. Тако је основана
црква у Ефесу, која се сачињава од јудејаца и јелина који су поверовали у
еванђеље. Али идолопоклоници, видевши напредак Цркве, са ангажовањем
златара који су прекривали мале статуе са златом, подигли су народ, и
Павле је био у опасности да га убију.
* * *
Хришћанима цркве у Ефесу писао је Павле
посланицу Ефесцима, када се налазио у затвору у Риму. Та посланица, као
што примећује свети Златоуст, је пуна високим духовним поукама. Њен је
садржај отприлике
овај:
1. У почетку апостол Павле, супротно од његове посланице Галаћанима на
почетку које, као што смо видели издражава своју дубоку жалост због
преобраћења Галаћана из вере у јудејску превару, овде започињући
посланицу Ефесцима издражава- једном химном предивног тона – његову
дубоку захвалност Богу, која их је из мрака довела у слатко светло
Христово. Ту химну је оживео музички митрополит из Козанија г. Дионисије
и поје се у храмовима и на разним хришћанским скуповима где се изучава
Свето Писмо. Ова химна је у стиховима 3-7 првог поглавља ове посланице.
Ево њеног почетка: Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа,
који нас је благословио. Да бисмо појаснили ову дивну химну био би
потребан посебан говор. Они који желе нека погледају кратко појашњење
чувеног теолога и професора Трембеле у познатом издању Новога Завета.
2. Постојала је, наводи апостол Павле једна преграда која је делила идолопоклонике од Јудејаца.
Између њих није постојао никакав духовни контакт: „ Јудејци се не друже
са Самарјанима» (Јован 4,9). Благословен Бог, који са оваплоћењем Сина
свога је успео да сруши „преграду» (Ефес.2,14), срушио је преграду која
је раздвајала људе, и остварило се у Христу уједињење народа. Нека нам
буде дозвољено, да поменемо колико радости је у наше дане изазвало
рушење зидова који су делили град Берлин, може неко да разуме колико
радости је изазвало рушење умне преграде неверја и греха, која је делила
народе?
3. Шта је црква? Није једна од светских организација. Као што примећује
апостол Павле, Црква је тајна, највећа тајна. Постојала је пре стварања
материјалног света, била је у почетку у мисли тројичног Бога. Објавила
се у неком временском тренутку са оваплоћењем Господа нашега Исуса
Христа. Објава те тајне је изазвала и изазива дивљење, не само људи, али
и анђела (Ефес. 3).
4. Павле да би нам представио тајну коју скрива у себи Црква, наводи слике из природног света, у којем постоје исто разне тајне.
Тако се Црква назива телом Христовим (Ефес. 1,23). Као што тело код
човека је повезано са главом, која влада целим телом, тако и Црква, која
се сачињава од разних чланова, верника јесте тело Христово, а Христос
је глава Цркве, и њега треба Црква да слуша (Ефес. 5,23-24).
Црква јесте и грађевина, духовна грађевина. Њен угаони камен је Господ
наш Исус Христос, а верници су духовно камење,који се уклапају један на
другог. Тако та духовна грађевина, Црква, се умножава и уздиже
непрестано, и изазива дивљење. Јер упркос свој побуни овога света остаје
непобеђена и неразрушена (Ефес.4,11-16).
Црква је као војска. Војска чији врховни војсковођа је Христос, а
војници добровољци су они који верују у Христа. Верници су наоружани
духовно са оружјем светлости, боре се против власти и сила мрака овога
века, и излазе као победници вредни небеских венаца (Ефес. 6,14-20).
На крају Павле у тајни хришћанског брака, у уједињењу мушкарца и жене,
налази слику тајног уједињења Цркве као младе са њеним Божанским
Младожењом, „славну Цркву, која нема мрље ни боре» Господем нашим Исусом
Христом. Та слика је најлепша и најмистичнија од свих (Ефес. 5,22-33).
5. После тих важних и узвишених истина, које се откривају о природи
Цркве, Павле препоручује хришћанима да пазе „како ходе» (како дакле да
живе исправно у овоме свету). Треба да су пример хришћанског животак, да
сијају као светла у свету (Ефес. 5,8).
6. Зато што свака хришћанска породица сачињава једну малу цркву, кућна
црква, зато Павле завршавајући своју посланицу посебан значај придаје
кућној цркви, породици, указујући које су дужности супружника – родитеља
и деце (Ефес. 5,22- 6,4).
* * *
Драги моји, људи када виде једну лепу
грађевину, као што је нпр. Партенон и света Софија, диве се архитекти
који је урадио пројекат, као и техничарима и радницима, који су извршили
пројекат. Али, молим вас, шта је и најлепша материјална грађевина ако
је упоредимо са духовном грађевином Цркве? Архитекта Цркве, као што смо
рекли јесте Христос. Духовно камење су верници. Ако сваки верник, који
се претходно налазио у мраку греха и затим поверовао и покајао се, баци
један поглед на своју грешну животну прошлост, биће изненађен на који
начин су третирали, ту бесконачну доброту и мудрост Божију за његово
спасење. Добиће тако једну представу разнолике мудрости Божије,напредак и
умножење целе Цркве.
Појаће из свога срца предивну химну: „Благословен Бог и Отац Господа
нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом
духовним на небесима. (Ефес.1,3).
