(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 207-216, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ.207-216, στὰ Σέρβικα
21. А Саборна посланица апостола Петра
Петар је био рибар по занимању. Родили су се он и његов брат Андреј у Витсаиди, у једном селу саграђеном поред језера Тиберијаде. Обојица су били деца Јоне, ученика Јована Претече, који је и препоручио им Христа. Били су од Христа изабрани као његови први ученици, пошто су напустили све, пратили су га. Када је Христос упитао своје ученике, које мишљење имају о њему,Петар је издражавајући веру и осталих ученика, одговорио: „ Ти си Христос син Бога живога» . А Христос је одговорио: „Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати» (Мат. 16, 16-18). Као што правилно тумаче овај део свети оци и учитељи Цркве, не лице Петрово, као што то тумаче паписти, али исповест вере, која је била израз исповедања и других ученика, јесте основна истина, јесте камен, вечна стена, на којој ће се утемељити Црква и ни једна сила је неће моћи уништити.
У кругу дванаесторице апостола Петар, Јаков и Јован су имали посебно место. Ова три ученика су била присутна у дан преображења Господа нашега Исуса Христа на гори Тавор, када је његово лице засијало као сунце а његова роба постала бела као светло и чуо се са неба глас:„ Ово је Син мој љубљени,који је по мојој вољи, њега слушајте» (Мат. 17,5). Такође били су присутни у време васкрсења кћерке Јаирове, као и у време агоније у тренутцима Његове молитве у Гетсиманском врту.
Нарав апостола Петра је била топла и експлозивна. Када је Христос прорекао да ће доћи час када ће га сви напустити, а Петар, пун самопоуздања је објавио: „ Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никада саблазнити. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи(Матеј. 26,33-34), ово се заиста обистинило. Јер када је Христу суђено у дворишту Ане и Кајафе, Петар је био упитан од једне служавке, да ли је Његов ученик, он је порекао и наравно са заклетвом. Међутим, потом је осетио свој велики пад и „изашавши плакаше горко» (Матеј. 26,75). Зато, Христос када је васкрсао из мртвих, повратио је Петра у апостолски чин. У време Педесетнице Петар са ватреним језиком је проповедао пред мноштвом Христа и са том његовом проповеди три хиљаде душа је поверовало и образовало прву варницу Јерусалимске цркве. Наставио је своју проповед неустрашиво и обишао је многа места Мале Азије, у време прогона који су покренути у време Нерона био је ухапшен и одведен у Рим, где је пронашао мученичку смрт.
Апостол Петар је написао две саборне посланице, једна од њих се чини да је написана у Вавилону. Одређени, посебно паписти, говоре, да се Вавилон симболично називао Рим али већа вероватноћа је да се ради о стварном Вавилону, који је био сазидан близу реке Еуфрат.
***
Садржај прве саборне посланице апостола Петра детаљније је следећи:
- 1. На самоме почетку посланица се обраћа хришћанима, од којих су неки долазили од Јудејаца а неки од идолопоклоника , били су раширени по периферији Понда, Галатије, Кападокије и Витаније, много су трпили од прогона које су против њих вршили Јудејци и идолопоклоници, који нису веровали у Христа (А. Петр. 1,1-2).
- 2. Почетак посланице је сличан са почетком посланице Ефесцима, коју је написао апостол Павле. Као што је тамо Павле изразио дубоку захвалност и славослов због њиховог напретка у вери, тако и овде апостол Петар изражава своју захвалност Богу, који по својој великој милости је изабрао њих да буду чланови његове свете Цркве. (А. Петр. 1,3-5).
- 3. Прогоне вас, каже апостол, али ти прогони ће изаћи као ваша слава. Јер као што злато које пада у ватру излази чисто, тако и ви у патњама и прогонима ћете се очистити и изаћи ћете светлији, достојнији да наследите спасење. Тајна спасења, коју су најавили пророци, је толико велика, да и анђели пожеле да знају појединости (А. Петр. 1,6-12).
- 4. Живите у свету са страхом Божијим, постаните свети, као што је Бог свет. Немојте заборавити: „да сте избављени часном крвљу» (А. Петр. 1,19), значи избављени сте часном крвљу Христовом, који је јагње непорочно и безазлено (А, Петр. 1, 13-21).
- 5. Као што се одојчад хране са млеком своје мајке, тако и ви, сада када се налазите на почетку ваше духовне доби, храните се непорочним млеком, непорочно млеко је чисто учење Христово (А, Петр. 2, 1-3).
- 6. О верници, припадате Цркви, која није људска грађевина, али је основана од Господа нашега Исуса Христа. Он је крајеугаони камен, на који се ослања сва духовна грађевина Цркве. ви верници, да ли долазите од Јудејаца или од идолопоклоника, да сте живо камење, уједињени са Христом у заједничкој вери, унаточ свим патњама и прогонима, победићете и тријумфоваћете у Христу Исусу, а ваши непријатељи ће се постидети (А, Петр. 2,4-10).
- 7. Мало ћете времена остати овде на земљи, зато вас и називам „путницима» и „странцима» (А, Петр. 2,11). А ваш живот у свету треба да сија, да и други буду призвани у истиниту веру (А, Петр. 2,11-12) .
- 8. Посебно припазите на своје понашање према владарима овога века. Слушаћете носиоце државне власти, уколико они, за време своје владавине су : „они који кажњавају зло и награђују добро» (А, Петр. 2,13-16).
- 9. „Свакога поштујте» » (А, Петр. 2,17), јер упркос свој трулежности коју подноси људска природа, у дубини постојања свакога човека спасава се Божанска икона. Волите братство, победите зло чинећи добро, Пре свега имајте за пример свога живота Господа нашега Исуса Христа, који је поднео и био разапет за нас. Да идете Његовим стопама (» (А, Петр. 2,21).
- 10. Као и апостол Павле, тако и апостол Петар посебно говори о породици, о кућној цркви, и описује укратко обавезе које имају мужеви према својим женама, жене према својим мужевима, родитељи према деци, и деца према родитељима, и на крају обавезе робова према господарима и господара према својим робовима (А, Петр. 3,1-12, 2, 18-20).
- 11. Презирите и избегавајте све што има додира са старим идолопоклонством, у којем сте живели много година и од којега сте се избавили са вером у Христа упознајући један нови живот. Не само да се називате, али и да сте доследни хришћани (А,Петр.4,1-19 ). Посебно препоручује да пастири Цркве епископи и презвитери припазе на своју паству, према којима каже: „Чувајте стадо Божије, које вам је поверено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка, него од срца. Нити као да господарите наследством Божијим, него будите углед стаду. (А,Петр.5,2-3).
- 12. На крају наглашава да је темељ хришћанског живота дубока понизност, и препоручује: „Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође време. (А,Петр.5,6).
***
Драги моји! Прочитајте не само једном, већ два и три пута па и више ову посланицу, коју није написао ни један филозоф, али је написао један неписмени рибар из Галилеје, Петар, и дивите се многим, узвишеним и величанственим идејама које у Духу светом је написао апостол Петар.
Као што је Петар ослонио цео свој живот на крајеугаони камен векова, Господа нашега Исуса Христа, тако и ми , као лица и као породице и као народ, ослонимо наш живот на тај крајеугаони камен, Господа нашега Исуса Христа, и видећемо нове победе и тријумфе наше вере.