(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου:
«Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´ στὰ Σέρβικα)
8.Корићанима II посланица апостола Павла
„Сами себе испитујте, јесте ли
у вери, сами себе испробајте»
(II Kорин.13,5)
је са појединостима стање у Коринту. Изнео му је посебно утиске које је
изазвао у душама Коринћана у својој првој посланици њима. Вести су биле
угодне Павлу тако да се веома обрадовао због њиховог духовног напредка.
Бацимо један поглед на садржај ове посланице и преузмимо поуке из тога дубоког бунара божанских поучења.
1. На почетку на нас оставља велики утисак да између топлих поздрава за
хришћане Коринта наводи и једну реч, реч „благословен». Каже:
„Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог
сваке утехе»( II Корин. 1,3). Са тим речима апостол Павле издражава
захвалност Богу због угодних вести које му је пренео Тито. Облак
меланхолије, који као што смо видели у претходном говору је прекривао
Павла због непријатног стања у Коринту, сада се распршује и сунце
Христове радости сија опет на његовом лицу. Зато што и светитељи имају
тренутке туге и меланхолије. Обрадовао се Павле јер предлог који је дао
прошли пут да се удаљи један члан Цркве због тешког преступа је био
прихваћен и особа која је изазвала јавни скандал је удаљена. Најважније
од свега јесте што је преступник осетио тежину свога греха и покајао се.
Павле, чије срце је било пуно љубави према искреним покајницима,
предлаже сада да га прихвате са љубављу на своје свете скупове.
2. Захваљујем Богу, каже апостол Павле, јер у овом случају, грешног
хришћанина у Коринту, са његовим искреним покајањем Бог ми је дао да
осетим радост и да видим још један пут победу Христа против нечастивога.
И не само у овоме случају, али и у другим до сада патњама и препрекама,
кроз које пролазим проповедајући Еванђеље, ме оснажује и јача и дарује
мени и мојим сарадницима тријумф. Могли бисмо тако рећи, каже Павле, јер
„ побеђујемо против власти и сила мрака( II Корин. 2,14). Та слика
победе је била позната у оно време, када су Римски цареви и војсковође
када би побеђивали, славили би победу седећи на високим колима, иза
којих су се вукли заробљеници из противничких редова.
3. Када су славили на римски начин победу, слуге су носиле кадионице у
којима су горели драгоцени мириси који су ширили угодан мирис на
слављеничко окружење. И ми апостоли, каже Павле, славимо победе и
тријумфе наше вере, окружујемо великог Победника Господа нашег Исуса
Христа, и држећи мирисне кадионице кадимо наше окружење. Да, ми смо
мирис живота али и мирис смрти истовремено. То је чудна ствар! Како се
то дешава? Зависи од расположења свакога човека. Један помоћни пример је
и овај. Да ли сте чули за лешинаре, грозне месождере лешинаре у Африци,
који живе и дишу у нечистоћи лешева, ако неко оде и баци пар капи
мириса у њихово гнездо, тада ће лешинари, пошто не могу да поднесу
мирис, умрети. Тако постоје и људи са лошим понашањем, док је
проповед Еванђеља оживотворавајући мирис, за њих постаје непријатан
мирис смрти, дакле изазива код њих духовну смрт. ( види. 2,16).
4. Ми апостоли, каже Павле, упркос нашој високом задатку у свету – смо
молитвеници Христови (II Корин. 5,20), утолико имамо понизно мишљење о
себи и славимо Бога који нас је удостојио да преузмемо једну такву
службу. Ми смо земљане посуде, дакле глинене посуде, које неко може
лагано да разбије. Али у тим земљаним судовима налази се непроцењиво
благо, налази се истина еванђеља, која се скрива у нашим грудима и коју
проповедамо (II Корин,4,7).
Тако, иако смо сиромашни што се тиче материјалних добара, утолико многе
чинимо богатима са поучењима Христовим, где је свака реч непроцењиво
благо. И са учењем о уздржању и избегавањем сувишних и штетних ствари
чинимо људе самозадовољним. Један човек који је задовољан је узвишенији
од човека који је похлепни богаташ, ма колико материјалних добара и да
има, увек кука и тражи више.
5. Срце апостола Павла, због љубави, не личи на један мали и уски
простор, где само мали број људи стане, али личи на широки трг, којим
може хиљаде људи комотно да шета. Чујте га како се издражава: „Срце наше
постаде широко, није вам уско у нама» (II Корин.6,11). У Павловом срцу,
које је широко као небо, сви стану, чак и они који му чине неправду.
Тако се Павле показује као достојан подражаваоц Христа, који се молио и
за своје разапињаче.
6. Љубав се не показује речима, издражава се са делима добрим, са којима
се помажу наша браћа у невољи. Браћа у невољи у Павлово време су били
највише хришћани у Јудеји, који су претрпели велики прогон, избачени су
из својих кућа, били су ускраћени од било какве имовине, толико су
патили због својих суграђана Јудејаца идолопоклоника. Због тих који су
патили сакупљао је новац Павле у свим црквама које је основао, и позивао
је хришћане да принесу прилог. Њихов прилог треба да буде добровољан а
не присилан, треба да личи на прилог земљорадника, који када сеје земљу
не шкртари са семеном, али баца довољно семена у јаркове у земљи,
надајући се да ће овршити више од онога што је посејао. Такву вољу треба
да покаже хришћанин када даје милостињу. Ево како се издражава апостол Павле: „Ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети (II Корин.9,6)
7. Ова II посланица Коринћанима може се назвати и одбрана апостола
Павла. Много је било његових непријатеља. Посебно такозване лажне браће и
лажних пророка, који од зла и зависти су непрестано оптуживали Павла и
настојали на сваки начин да умање његов апостолски углед. Ко је Павле?
Говорили су често, један човечуљак недостојан пажње!… Замислите, драги
моји, дрскости! Кепеци су презирали као неважног тог горостаса у духу!
Судили су са спољашње стране човека, јер није био
висок по расту. Вредност човека се не цени по спољашњем изгледу, цени се
по невидљивом свету који се налази у њему, цени се по унутрашњем
духовном човеку. А Павле са тугом је присиљен да говори о себи. Било је
неопходно да одговори и одбрани се. Није био сличан са неким који врше
јавну дужност, и јавно су оптужени за грозне ствари, они ћуте, не
интересујући се за оптужбе против њих.
Зато што су равнодушни у тим случајевима, наводи свети Августин да чине
злочин према свом апостолском делу, којем је потребно добро име
свештеника Еванђеља.
Одговорио је апостол Павле који је раније рекао: „То је моја одбрана
пред онима који ме осуђују» (I Корин.9,3). Епископи, свештеници, ђакони,
теолози и проповедници! Опонашајмо Павла у томе. Морамо признати да
дугујемо оптужиоцима Павловим, јер је бивши присиљен да се одбрани,
открио нам је једну тајну из свога живота, да је стигао: „ до трећег
неба… Био однесен у рај и чу неисказане речи које човеку није допуштено
говорити» (II Корин. 12, 2-4).
Драги моји! Апостол Павле је био искрен и живео је сагласно са оним што
је поучавао друге. Његов живот се налазио у непрестаној доследности и
транспарентности. Због свега тога није престао да буде узнемирен, да
преиспитује своју савест и да прегледа свој пут, да сваки тренутак свога
живота усагласи са Христовим учењем. То преиспитивање савести
препоручује да учини сваки хришћанин, да се не би у њему створиле разне
идеје да је добро у моменту када његове мисли, осећања и дела су у
супротности хришћанској вери.
Павлова препорука је :»Сами себе испитујте јесте ли у вери, сами се испробајте» (II Корин.13,5).
Хришћанине мој! Почни да преиспитујеш себе огледајући се у вечном
огледалу, у светом и преподобном Еванђељу које је проповедао апостол
Павле.