(Из књиге Митрополита Флорине Августина:»Један поглед на Свето Писмо», књига 3, стр. 90-97, српски језик)
(Ἀπό το βιβλίο τοῦ Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστῖνο: «Ἕνα Βλέμμα στὸ Πανόραμα τῆς Ἁγίας Γραφῆς», τευχος Γ´, σελ. 90-97, στὰ Σέρβικα)
9.Галатима посланица апостола Павла
Стојте, дакле, у слободи
којом нас Христос ослободи,
и не дајте се опет
у јарам ропства ухватити
(Гал. 5,1)
Што се тиче религије Галаћани су живели у мрачном идолопоклоничком
мраку. Али изненада у том мраку је засветлело сунце. То духовно сунце је
било еванђеље, хришћанске истине, коју је проповедао са много силе
богонадахнути апостол Павле.
Галаћани су поверовали у Павлову проповед, крстили се, и тако је
основана црква Галаћана. Била је велика радост и понос апостола Павла,
јер од тога дивљег ратног племена су се изродили светитељи. На жалост на
то дело Божије, које је напредовало у Галатима је био зависан
нечастиви.
Фанатични Јудејци, који су мрзели смртно апостола Павла као
најстрашнијег непријатеља јудаизма, почели су да врше рацију над
Галаћанима, свађали су се и клеветали апостола, и најважније слабили су
веру Галаћана у Христа, говорећи им да би се спасили није довољно само
да поверују у Христа али морају неизоставно да се обрежу и да се
придржавају свих типичних наредби из Мојсијевог закона.
Апостол Павле, када је сазнао за ту рацију јудаиста, није остао
незаинтересован. Пун беса и светог гнева писао је Галаћанима посланицу,
чији је садржај углавном овај:
* * *
1. Прво апостол издражава своју дубоку
жалост, јер Галаћани су били заслепљени од јудејских лажних учитеља и
поверовали су у једно еванђеље које им он није проповедао. Једно
унакажено еванђеље, једно убого еванђеље, које не садржи у себи силу
истинитог еванђеља.
Павле проповеда са свом снагом своје душе, да иако анђео са неба дође у
њихову земљу и проповеда им неко другачије еванђеље од онога које им је
проповедао, да не верују у то.
Проповедницима таквог еванђеља, каже Павле, следи: „анатема» (Гал. 1,8).
2. Павле наглашава да еванђеље које проповеда се не обраћа једном
одређеном народу, већ се обраћа целом свету, има светски и вечни
карактер и не прави разлику међу народима.
Божанског порекла је Павлова еванђељска проповед. Није ме поучио други
апостол, каже него ја, бивши фанатик и гонитељ Христа, упознао сам
еванђеље уз помоћ откровења. И узео сам од Господа заповест да
проповедам еванђеље свим народима (Гал. 1,11-24).
3. Павле критикује хришћане из Галате због њиховог наглог преокрета из
истине у лаж:»О неразумни Галати» (Гал. 3,1), каже, ко вас је урекао да
не верујете у еванђеље које сам вам са искреношћу проповедао? Где је
љубав, коју сте показали ка мени у почетку када сам био болестан? Једна
љубав, која је била таква да сте били спремни своје очи да ми дате?
(Гал. 4,12-15).
4. Апостол Павле наглашава главну истину
наше вере, да човек, сваки човек,се не спашава са својим физичким
снагама, нити са законима и одредбама, већ само са надприродном снагом,
која долази од вере у Христа, разапетога и васкрслога из мртвих. Од
овога се не изузима нити
Јудејац, као што наводи за пример патријарха Аврама, који је спасен са
вером у Христа. А Мојсијев закон који је дан 500 година после Аврама,
карактерише се као педагог, са циљем да припреми јудејски народ да
прихвати веру. (Гал. погл.3).
5. Павле наглашава да избављење човека од моралног зла, које мучи
човечанско постојање и испољава се кроз страшну борбу која се одиграва
између тела и духа у дубини људског бића, то избављење се врши са
распетом жртвом Христовом. Под Христовим крстом падају окови, који
су држали заробљеним човека и које ни једна друга сила није могла да
сломи. Под крстом Господњим човек се осећа слободан. Павле наводи:»
Христос вас је искупио од проклетства закона поставши за вас
проклетство» (Гал.3,13).
6. Павле, који осећа више од било кога другог избављење које је дано
кроз жртву Христову, чује се да поје слатку песму захвалности Христу,
говорећи:»А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим Крстом
Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету» (Гал.
6,14).
* * *
Драги моји хришћани! Као што су тада
хтели да преваре Галаћане јудаизирани у своју превару, тако и данас
многи лажни учитељи, који долазе са истока и запада, настоје да намаме
савремене Грке у разне преваре и економске системе. А многи на крају
буду преварени. Као да чујем апостола Павла да говори:
„Неразумни Грци! Ко вас је урекао, да сте напустили познато еванђеље,
које су проповедали апостоли и велики учитељи и Оци Цркве, и да
поверујете у еванђеље по Максу, Лењину, Ничеу, Фројду и Раселу (вођи
Јеховиних сведока), тј. анти еванђеља?
Само је једно истинито еванђеље! Један је Спаситељ и Избавитељ
човечанства, Разапети. Да ли сте жедни слободе, али истинске слободе,
која слама окове и која дарује истиниту радост и срећу, то је еванђеље
Христово. Оно нас избавља од кривице греха и наоружава човека са
натприродним снагама да победи луциферске страсти, које су смрт истинске
слободе. О Грци! „Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и
не дајте се опет у јарам ропства ухватити» (Гал. 5,1).